Анима у нама
Као апсолвента геологије, тата и мама геолози, су ме повели у рудник соли, на дубину од 700 м испод земље. Ту влада потпуни мрак.Температура прелази 40 степени целзијусових. Количина соли у ваздуху је таква да те пеку све слузнице. Мале електричне машине нечујно товаре руду у вагоне под рефлекторима сопствених акумулатора. Ако кренеш мало даље, у потпуном си мраку и тишини. Као на некој другој планети.Тата се завлачио у неподграђени део изминираног рудника да би узео податке. Уз мешавину адреналина и страх сам помислила: „Ми смо у утроби мајке Земље. Сваког тренутка може да нас прогута!“. Величанствена, злокобна и уједно податна.Тај рудник је људима давао руду соли. Извор минерала тако неопходан за живот. Женски принцип. Граница. Живот-смрт.
„Мајка је та која даје живот али га и узима.“ Ерик Фром
То је огромна моћ. Као да се данашњи Човек уплашио те моћи. Мушкарци је примитивно злоупотребљавају јер ју је жена одбацила. Не својом вољом, већ силом. Из тога се рађа низ еволуционих деградација љутске расе. Можда је Човек на том пољу највише оштетио себе.
Винчанска култура 7000 година стара , на домак Београда, говори о једном другом односу према жени. Није био матријархат, али се жена поштовала и волела. Та цивилизација није знала за рат. Стари Кинези јасно дефинишу женски принцип као Јин енергију: мир, стабилност, не покрет, празно, хоризонтално, споро, једнолично, лако, тамно, веће, крхко, ломљиво, меко, благо, нежно, помирљиво, прихватајуће, умирујуће, опраштајуће … Овај принцип, на планети Земљи, исчезава. Пошто је жена мир, ја обично у раду са женама кажем, да је веома важно да жена мирује душом и телом. Моја другарица и ја се шалимо на тај рачун, и када једна другу позивамо на кафу кажемо: “Дођи ништа ћемо!“
Дон Хуан је говорио да мајстори раде из мале снаге, то је женски принцип.
У традицији многих народа се тај не покрет вештачки заустављао, стављањем стопала у калуп (Кина), повлачењем жене из јавног живота (Арабија), до данашњег дана када се модом жени намеће уска сукња и висока штикла. У песми Горана Бреговића стоји:“Ти си задњи романтик на овом свету, што се споро креће и чека рај.“
Ако не сваки дан, жена би бар првог дана менструације, када се цело тело припрема за чишћење, требала да буде у фази опуштања. Док подржава матер-ицу у себи, њена би цела душа требала да буде у миру и спокоју. То је слика ушушкане жене у изобиљу. Ја то зовем „Фата на миндерлуцима у свили и кадифи.“
Данашњи живот је обележен великом брзином кретања људи и информација.
Студија са Харварда говори да би човек од пре двеста година умро од количине информација којом је изложен савремени хомосапијенс у једном једином дану.
Ту нема места за жену.
Испричаћу вам три приче о женском принципу:
Једнога јутра муж и ја смо се затекли у колима, на паркингу прометне улице у центру Беча. Дошли смо на уговорени састанак, пола сата раније и одлучили да време проведемо у колима. Посматрали смо буђење Беча. Жене, мушкарци, млади и стари, сви су се ужурбано кретали. Погурени, са истуреним главама ка напред, стиснутих рамена и згрчених шака. Тамне торбе, црне панталоне, сакои, беле кошуље, равна обућа и понека пословна равна сукња.
Одједном, двоје по двоје деце, држећи се за рућице, иду у колони. Сви црни, коврџави, једно другом до увета. Иза њих се „ваља“ прекрасна црнкиња широких бокова, великих груди, сва обла, мека и топла. Обучена у аутохтону шарену ношњу са чалмом на глави. Полако гура још две бебе у колицима, уздигнуте главе, поносна. Прво сам помислила да је вртић или школа. Затим, видимо да је то породица. Разрогачених очију почињемо да их бројимо.
Девет! У том тренутку мајка која нас је краичком ока осмотрила окреће се према нама, радосног осмеха и раширених руку каже:“Алес мине.“Сва су моја! Пожелела сам да и ја будем њено дете. ☺
Друга дубока спознаја‚ женског принципа ми се десила у медитацији, када сам ишла да пронађем ту мајку, мокош, матер. Трагом моје мајке, твоје баке, моје баке, твоје прабаке и низа женских енергија, полако сам утонула у неку тмину. Одједном ми се појављује мала колиба од блата са сламнатим кровом. Отварам врата и улазим у њу. У левом чошку је огњиште. На њему се у котлићу кува каша. Мирис хране укусне и топле се шири просторијом. Једна стара жена седи крај огњишта и с’ времена на време меша јело. Она је округла (сфера) њени покрети су минимални. Шири руке, смеје се и каже: “Добро ми дошла радости моја!“ У следећем тренутку стојим иза ње у мраку колибе и гледам како она прима све потомке истим поздравом. Ту се смењују разни ликови, од трговца, лопова, курве, војника, блудног сина, доброг човека…Сви облици људског битисања.
Добро ми дошли радости моје!
Најдубљи увид сам добила кроз симболику мајке Божје којој људи убијају сина, а она и даље моли Бога за нас. Колико је њено срце?
Постоји народна прича како је Свети Петар позвао Бога да му помогне, јер се у рају „мувају“ неки непознати људи које он није примио кроз врата. Одлуче он и Бог да направе заседу током ноћи. У једном тренутку, угледају мајку Божију како спушта златне мердевине из раја и помаже људима да се попну. Они је пресретну и Св. Петар је љутито пита: “Шта то радиш?“ Мајка Божја му одговори: “Помажем несретним људима, ја сам на Земљи живела и знам како је тешко.“
Када год ни једна молитва не помаже, молите се мајци Божјој за мир и спасење душе. Она увек хоће.Ко се бави Хришћанским опитом може да проба да се моли уз помоћ акатиста Мајци Божјој. Моћне молитве које почињу 12 пута са: “Радуј се…“
Посвећено мојој ћерки Ани.
