(Наставак претходног текста „Како са повређеном душом?„)
У претходном тексту сам написала да је некада јако важно бавити се својом патњом, са нивоа интелектуалног тела. То сам посебно уочила да помаже људима високог образовања или природним скептицима, који све воле да провере или разумеју. У ту групу људи природно спадају и људи који су као мали повређивани, па је њихова опрезност на много већем нивоу.
Безброј пута сам себи поставила питање о 100 % мојој одговорности.
Задњих десетак година ширим своју душу за све могућности, али су ми два питања остала дубоко без одговора:
Како, зашто и када ми у свој живот привлачимо лопове, убице, силеџије, преваранте…?
Ако деца већ сама бирају родитеље пре рођења, зашто неки изаберу силеџију, убицу, манипулатора, злостављача за оца или мајку?
Одговор много дубљи и моћнији је стигао преко једног текста о 7 огледала старих Есена. Ево зашто нам људи долазе у живот:
- Људи нам долазе у живот са особинама које су сличне нашим. То већина људи зна па се каже: „Што зрачиш, то привлачиш“. Преко таквих људи ми свој свет лакше разумемо. Заједно смо јачи.
- Људи нам долазе у живот са особинама које највише осуђујемо, понекад чак и презиремо. Путем тог искуства ми учимо да ширимо своју свест и разумевање, јер нам те особе често дођу на место партнера, детета или партнерових родитеља, сестре, брата. Ако нам се то догодило, ми смо онда на кармичком путу учења да то прихватимо, опростимо и разумемо. То је једини пут којим ћемо сачувати љубав у свом срцу. Знате ону Христову: „Не суди, да ти не би било суђено.“
- Људи долазе у наш живот да би нас толико очарали, да нам се чини да смо се заљубили. Та магнетичност није љубав, сем у Холивуду. То су душе које нас потсећају на три питања која тада треба да поставимо себи:
Шта је то што ми ова душа доноси, а ја сам давно заборавио, неко ми је одузео или сам запоставио у својој души?
Улазак у било који дубљи контакт или везу са тим душама, често нас води у дубоко разочарење, које је продукт очараности. Те људе је лепо сусрести на свом путу и одмах после тога интензивно радити на добијеним увидима. Вратити делове себе. Не чекати да нас неко другу употпуњује, или прави срећним. Своју звезду среће, човек увек треба да чува узасе. Што би наш народ рекао: „Нема мени, до мене једнога!“
- Људи нам долазе у живот да би нам показали важност наших борби за оно што нам је у животу битно, ако се појављују у виду овисника (наркомани, алкохоличари, коцкари…). Они својим животом показују да су некада давно имали нешто вредно (снове, таленте, циљеве, жеље), које су напустили после првих неуспеха или су их подредили својој конфорној зони. Нису се довољно борили за себе. Сада губе све, па и животе својих најближих.
- Људи који су нам подарили живот на овој планети, наши родитељи, су за нас онакви какво је наше схватање о Богу било у тренутку смрти предходне реинкарнације. Значи, да су илузије наше душе о Богу такве биле, да нам се сада, у овом животу, морају до краја распршити кроз схватање и прихватање наших родитеља. Зато се толико данас инсистира на раду на родитељским фигурама.
- Људи долазе у наш живот да би нам приредили тзв. тамно стање душе, када смо за то спремни. Неким душама се дешава да упадну у веома тешка животне околности и то не својом вољом. Често је то пропраћено самоћом и великом патњом, без материјалних и било каквих других могућности. Душа има утисак да су је сви, па и драги Бог напустио. То напуштање се дешава у страној земљи, затвору, болници. Ако преживе, такво дубоко и тешко искуство, те душе постају духовни учитељи и светлост на крају тунела многима. Зато се каже да Бог не да никоме оно што није у стању да поднесе.
- Људи долазе у наш живот да се са њима не би поредили. Наш пут је само наш.
Поредити се можемо само са собом од јуче. Највећи грех правимо себи, свом партнеру или својој деци ако их поредимо са другима. Свака душа је јединствен облик Бога.
