Вера, веома успешна жена, удата, без деце, дошла ми је на консултацију због леукоплакије. То је раница на грлићу материце и повезује се са предканцерогеним стањем. Годину дана пре ове ранице имала је проблема са штитном жлездом и од тада је била на хормонској терапији.
Пошто је дете у нама одговорно за исцељивање свих болести, битно је било да одгонетнемо у којој делузији се заглавила ова душа. Пре болести, Вера се дубоко разочарала у свог мужа. Преварио ју је непосредно пошто су се венчали. Жена, са којом је био у паралелној вези када и са Вером се чак и развела због њега, а он се оженио у том тренутку са Вером. Вера о томе пре брака није ништа знала. Кратко су се забављали. „Обоје су прешли тридесету, успешно градили каријере и сада им се чинило да су спремни за децу,“ тако је мислила моја клијенткиња. Сазнала је за другу, одмах по повратку са меденог месеца. Муж је и после брака наставио паралелну везу.
Било је више него очигледно, зашто је ова жена болесна. Нисам улазила у њену интиму са мужем, нити је то био мој циљ. Требало је ојачати ову душу.
Када год је проблем у материци и јајницима, са становишта традиционалне медицине, то је проблем са вишком токсина у организму. Јетра није у стању да преради сву токсификацију из крви и вишак одлаже у материцу и јајнике. Радиле смо по мојој тадашњој (2004г) устаљеној процедури, кроз строгу дијету, Имоплеџ, и чишчење организма.
Током овог процеса, нас две смо радиле на отклањању емотивних ожиљака. Осећање изневерености смо решавали хомеопатијом Нуџ-вом., али смо пре тога организам морали да пребацимо са хемијских на природне лекове. Хормони су настали од речи хармохија. Хармонизују рад свих система органа нашег телу. Када смо повређени неким спољним догађајем, то осетимо чулима и затим то пребацујемо на штит- штитну жлезду. Рад на емоцијама, је далеко квалитетнија терапија од хормонске.
Када се разболимо, битно је да променимо све дугогодишње рутине.
Развили смо неке навике током живота и довели себе до болести. Све мењамо, у истом тренутку, без размишљања и болећивости, ако желимо да живимо!
Вера ми је испричала да је као мала девојчица почела да се такмичи у трчању и да је била првакиња своје земље. Трчала је и даље свако јутро пре посла. То је био део њене свакодневне дугогодишње рутине. Њен проблем (раница на грлићу материце) је био и у кастрирању жене у себи. Била је веома „јанг“- мушке конституције. Посаветовала сам је да престане са трчањем. То је мушки, „јанг“ начин ослобађања од стреса.
Мушки приступ животу је одбацивање, женски прихватање.
То се данас заборавило. Жена која проблеме решава одбацивањем, мора да се разболи у сегменту своје женствености, јер је жену у себи одбацила. Мушкарац има природно „енергетско терања на покрет“ кроз стварање милиона ћелија за репродукцију, сваког дана. Мушкарцем, алфа- мужјаком се традиционално сматра онај ко је у стању да те милионе ћелија „одбаци“. Ако до секса не дође, вишак енергије празне кроз спорт или физички рад.
Жене имају једном месечно менструацију, преко које се природно без покрета чисте од надошле енергије зреле јајне ћелије. Ако жена користи избацивање вишка стреса путем покрета, може озбиљно да наруши ниво енергије брега. Меридијан бубрега и мокраћне бешике је, у традиционалној медицини далеког истока, уједно и меридијан материце и јајника. Прекомерна женска активност је често разлог неплодности.
После три месеца интензивног рада на себи, Верини хормони су се потпуно регулисали. Лекови јој нису више требали. Медицинске анализе су то и потврдиле. Након јпш месец дана и раница на грлићу материце је нестала.
Као претставник, своје фирме, на радничким спортским играма, освојила је прво месту без икаквих спортских припрема. Било је фасцинантно да је отрчала своје најбоље време, које је имала као државни првак са 18. година.
