Прича о Вери је дивна прича из материјалистичког погледа на свет. Нажалост то је само један од 7 основних матрица свести.
Наставак прича је много суровији. Када је Вера оздравила телесно, она је сву снагу коју је добила за нови живот уложила у обрачун са својим мужем.
Њен муж је желео да се разведе од ње и врати жени са којом је био пре него што је брзоплето ушао у брак са Вером. Та жена се због њега и развела од дивног човека са којим је имала добар брак, али не тако узбудљив ( Види текст зашто људи долазе у наш живот- треће есенско огледало..) Њен муж је радио са бившом драгом на веома одговорним национално вредноим пројектима, тако да ни њему није било лако да се среће са Надом на послу и Вером код куће.
Саветовала сам јој да отпусти мужа. Нек се он бави својим животом.
Добила је нови живот на дар. Нико је није научио да мази ,воли и пази себе. Неопходно је било да ради на родитељским матрицама које су је довеле у овако компликовану ситуациоју .
Њен его је толико ојачао кроз телесно здравље, да није могла никог да чује. Ту су нам се судбине раздвојиле.
Урадила је све да узме мој идентитет. Кренула је да помаже спортистима у припремама кроз савете о исхрани. Узела ми је нешто новца и потенцијалних клијената и то је све.
Ја сам добила огроман увид о љубави.
Та лекција гласи: Нико, ни једно људско биће, не може попунити празнину у нашој души, која се прави током нашег одрастања. Кога год да ставимо да буде на том месту ће нас кад – тад изневерити.
То место попуњавамо садржајем Божје љубави.
Кад смо деца „лупају“ нас родитељи, браћа, сестре, другари. То се зове одрастање и сазревање. Ми само живимо у илузији да нас родитељи, браћа, сестре, околина нису волели. Мислимо да су могли да нам дају више, боље, друкчије, онако како ЈА хоћу, желим… Много тражимо од два људска бића уплашена , незрела и под теретом дневних егзистенцијалних проблема. Зар није довољно што су се одважили да нас донесу на овај свет. Дали су нам живот! Шта хоћемо више од тога?
Па хоћемо више, желимо више и осећамо да имамо право на то!
Парадоксално је, да је та жудња, извор наше највеће креативности, просперитета и успеха. Она је здрава. Ако је нема ми смо живи мртваци.
За чим то наша душа жуди? За љубављу.
Каквом? Безусловном. Ко нам је може дати? Нико на овоме свету.
Њу добијамо онолико колико успемо да повећамо празнину у нама .
Како? Тако што се полупамо,“ као звечка.“
Тада добијамо тај простор за другуга. Први (човек, жена , дете, мама, тата, …учитељица,..друг, другарица ..тај „зли, грозни и одвратни, страшни“) долази да нас полупају, да би направио места у нашој малој, скученој, егоистичној и егоцентричној души за Њега, другога.
Правог „Бају“, јединог који је љубав, безгранична, безрезервна, безусловна, безтелесна… светлио, радост и мир у НАШОЈ души.
Код сваког је та празнина настала различито, али се попуњава само једним истим: Божијом Љубављу.
Прављење и попуњавање те празнина, место сусрета с Богом, је пут одрастања и сазревања душе.
Христ је рекао:“Ја сам пут , истина и љубав.“
Свако ко треба да буде са нама је ту, или да нам кроз себе сведочи Бога у нама (прво есенско огледало) или да нас распукне и припреми за Бога (друго есенско огледало) .Када нека душа обави свој задатак у нашем животу, она одлази даље. Ако смо све разменили што смо имали, ми се више не виђамо. Енергетски смо на таквом потенцијалу да се не привлачимо. Ако имамо још нешто да разменимо, остајемо у контакту, ма какав он споља изгледао.
Свако присиљавање некога да остане са нама, кад је крај, је велики грех према извору, творцу, Богу, судбини, карми , закону сетве и жетве. Ми правимо грех према себи и сопственој будућности у којој би били ближи Божијој визији себе, јер би отпустији човека а примили Бога.
То Вера није урадила. Остала је слепо везана за свој мали скучен материјални свет. Натерала је мужа да остане са њом под претњом одузимања имовине и свакодневно га злостављала. То је модел њене примарне породице, само супротно. Тата је пио и зло стављо у маму, брата и њу.
„Мучени“ муж је бежо под скуте других жена.
Вера је остала у другом стању и у трудноћи замало погинула -саобраћајна несрећа.
Родила је сина који је живео само 3 дана. Имао је неку ретку болест, кости су му се дробиле и умро је у тешким мукама. Родила је друго здраво дете, тек кад је Нада родила девојчицу са НН лицем.
Када је син напунио 7 година развела се. Мужу је узела сву имовину. На фб сам видела њену слику. Плеше око шипке у свом новом спортском студију.
