Lepota je izvor bistre planinske vode, livada puna poljskog cveća, mirno more sa odsjajem sunca na površini, miris ruže, let orla, zvezdano nebo, zatalasana polja žita na mesečini…
Kada to dotakne našu dušu, ona počne da se širi i postaje jedno pred veličanstvom prirode i tog moćnog mesta. Oplemenjena duša širi tu lepotu dalje, prenosi je u svoje okruženje, na svoje ukućane, dom, biljke, poslovni prostor, ulicu, grad, zemlju, planetu, galaksiju …
Kako nestaje lepota? Gde se gubi?
U mom radu sa ženama postoji jedna matrica svesti koju sam uočila i koja se ponavlja. Najveći neprijatelj ženske lepote je svađa, teške reči, povrede dve bliske duše koje su često članovi iste porodice. Po pravilu su to ženske energije: majka-ćerka, dve sestre, dve najbolje prijateljice, svekrva-snaja (često ide preko sina)…
O tim otrovnim vezama postoji mnogo napisanih knjiga. Izuzetno cenim Filis Kristal “Raskidanje otrovnih veza“. Njenim meditacijama sam olakšala život sebi i mnogim drugima.
Naše međuljudske ,,transakcije“ kako kaže Erik Bern (1910-1970.) američki psihijatar, začetnik transakcione analize, često upadaju u ćorsokake. Svaki vid komunikacije između dva bića on naziva transakcijom, i razradio je divan sistem učenja komunikacije među članovima jedne zajednice. Nažalost, često se ti njegovi modeli zloupotrebljavaju u korporacijama, ali su prvenstveno bili oruđe za rad u okviru porodice. Današnja porodica se tim alatima ne služi. Svima bi nam bilo lakše kada bi se modeli transakcione analize učili od prvog razreda osnovne škole.
Prema Bernu, ,,Igre“, su načini međuljutske komunikacije koji su uvek nepošteni, ponavljaju se i često imaju dramatičan ishod. ,,Igraju“ se do smrti. Igru ne možete prekinuti. Iz nje se mora izaći, tako što se ne pristaje na ulogu. Pune su crne hronike takvih ,,igrača“.
Godine 2002. sam upoznala Milenu. Za pomoć mi se obratila jer je u kratkom roku dobila preko 20 kilograma i jako se izdeformisala. Medicina to naziva hormonski poremećaj. Počela je da vodi računa o ishrani, ali joj to nije donelo željeni rezultat. Tako smo se i upoznale. Uz “Imopleks“, naš preparat za jačanje imuniteta, predložila sam joj meditaciju, kao i neke tehnike energetske zaštite.
U meditaciji bi moj klijent i ja postavile osobu sa kojom imamo neki problem. Zatim bi uz pomoć više svesti zamolila osobu da uoči horizontalnu vezu, koja se uvek lepo vidi kao nit koja vezuje dve osobe. Nekad je nežna tanana svetlost, a nekad su to metalni lanci, drvene šipke i razni drugi predmeti, koji stoje između dve duše i bolesno ih vezuju i povređuju. Najstrašnije od svega je to, što mi to nazivamo svojim uverenjem da smo u pravu. Često to radimo iz najbolje namere, pa čak i iz ljubavi.
Alat za raskidanje tih otrovnih veza dobijamo iz višeg nivoa svesti, otklanjamo tu bolesnu vezu i nastavljamo proces isceljenja po jasno ustaljenom metodu. Nekad se desi da osoba sa kojom imamo konflikt nam se prikaže kao zmija, aždaja, pauk ili neki drugi otrovan insekt. Tada zamolim klijenta da pita viši nivo svesti, koga bi mogao da nam pošalje od bića svetlosti koji će se boriti sa tom ,,spodobom“. Svaka osoba sa kojom sam radila, bez obzira da li je vernik ili ateista, da li je imala svest o našoj mitologiji, religiji ili ne, je videla snažnog viteza na belom konju sa kopljem u ruci. On bi veoma lako proboo ovu spodobu. Krv bi šiknula i kada bi od te ,,aždaje“ ostala samo suva koža ispod nje bi se pojavila divna mlada lepa devojka u belom. Ostatak meditacije bi se odvijao po protokolu koji nalaže tehnika.
U realnom životu mojih klijenata bi se desile mnoge drastične promene na nivou izgleda. Osoba bi smršala, vidno se prolepšala ili podmladila. Komunikacija sa osobom sa kojom su bili u konfliku bi se popravila.
Jung je pisao o simbolima kolektivno nesvesnog. Mene je zaintrigirala simbolika ovog znamenja: vitez na belom konju, aždaja i prelepa devojka u belom. Prvi trag me je vodio prema ikoni Svetog Đorđa koji ubija aždaju, ali tu nisam našla nikakvu vezu sa lepotom.
Daljom arheologijom tog simbola dolazim do srpske mitologije i boga Jarila, letnjeg sunca koje žeže i ubija aždaju. On ima ženu Ladu – prelepu, mladu ženu obučenu u belo i liči na onu ženu iz mojih meditacija, koja se pojavljuje nakon ubistva aždaje. Znači da Jarilo – jarko – žarko čuva lepotu svoje voljene žene – Lade-hlada. Ništa lepše od hladovine na jarkom julskom suncu. U našem narodu i danas se smatra lepim ako je žena negovana, i ako se ne izlaže uv zračenju sunca koje stari kožu. Ta priča mi je bila potpuno logična. Naša podsvest zna mnogo više o korišćenju simbola u svrhu lepote i zdravlja od naše svesti. Gledajući monografiju našeg istaknutog slikara Uroša Predića, videla sam da njegov Sv. Đorđe na jednoj ikoni ima ženu u belom. To me je uverilo, da se slikar rukovodio predhrišćanskom mitologijom. Volim tu ikonu.
[et_bloom_inline optin_id=optin_4]
DUŠA UVEK NAĐE PUT! ČAK I AKO JE SKRIVEN VELOM ZABORAVA.
Bilo je rano letnje jutro, lepo kao Lada, i sve je nagoveštavalo podnevnu žegu, moćnu kao Jarilo. Išla sam pešice na konsultaciju sa Milenom, kroz uspavane uličice Beograda. Odjednom sam osetila prisustvo nekoga kraj sebe. Mladi konjanik Sv. Đorđe je išao, nogu pred nogu, kraj mene. Pomislila sam: ,,Jarilo, otkud ti?“. ,,Ovo ima veze sa mojom klijentkinjom“, pomislila sam.
Tokom konsultacije, Mileni sam spomenula, da bi bilo dobro da nabavi ikonu Sv. Đorđa koji ubija aždaju, ali ne bilo koju, već da nađe ikonu slikara Uroša Predića. Ona me je tako pogledala i prebledela, a suze su joj same počele da teku. U prvom momentu sam pomislila :,,Gospode, šta joj je?“
Kroz jecaj je rekla:,,Tu ikonu sam gledala svakog dana, dok sam bila mala. Stajala je u trpezariji u kući moje bake. Uroš Predić je moj deda. Prodala ju je moja sestra 1994. godine. Nije me konsultovala. Ja joj to nikad nisam oprostila.“
