Vera, veoma uspešna žena, udata, bez dece, došla mi je na konsultaciju zbog leukoplakije. To je ranica na grliću materice i povezuje se sa predkancerogenim stanjem. Godinu dana pre ove ranice imala je problema sa štitnom žlezdom i od tada je bila na hormonskoj terapiji.
Pošto je dete u nama odgovorno za isceljivanje svih bolesti, bitno je bilo da odgonetnemo u kojoj deluziji se zaglavila ova duša. Pre bolesti, Vera se duboko razočarala u svog muža. Prevario ju je neposredno pošto su se venčali. Žena, sa kojom je bio u paralelnoj vezi kada i sa Verom se čak i razvela zbog njega, a on se oženio u tom trenutku sa Verom. Vera o tome pre braka nije ništa znala. Kratko su se zabavljali. „Oboje su prešli tridesetu, uspešno gradili karijere i sada im se činilo da su spremni za decu,“ tako je mislila moja klijentkinja. Saznala je za drugu, odmah po povratku sa medenog meseca. Muž je i posle braka nastavio paralelnu vezu.
Bilo je više nego očigledno, zašto je ova žena bolesna. Nisam ulazila u njenu intimu sa mužem, niti je to bio moj cilj. Trebalo je ojačati ovu dušu.
Kada god je problem u materici i jajnicima, sa stanovišta tradicionalne medicine, to je problem sa viškom toksina u organizmu. Jetra nije u stanju da preradi svu toksifikaciju iz krvi i višak odlaže u matericu i jajnike. Radile smo po mojoj tadašnjoj (2004g) ustaljenoj proceduri, kroz strogu dijetu, Imopledž, i čiščenje organizma.
Tokom ovog procesa, nas dve smo radile na otklanjanju emotivnih ožiljaka. Osećanje izneverenosti smo rešavali homeopatijom Nudž-vom., ali smo pre toga organizam morali da prebacimo sa hemijskih na prirodne lekove. Hormoni su nastali od reči harmohija. Harmonizuju rad svih sistema organa našeg telu. Kada smo povređeni nekim spoljnim događajem, to osetimo čulima i zatim to prebacujemo na štit- štitnu žlezdu. Rad na emocijama, je daleko kvalitetnija terapija od hormonske.
Kada se razbolimo, bitno je da promenimo sve dugogodišnje rutine.
Razvili smo neke navike tokom života i doveli sebe do bolesti. Sve menjamo, u istom trenutku, bez razmišljanja i bolećivosti, ako želimo da živimo!
Vera mi je ispričala da je kao mala devojčica počela da se takmiči u trčanju i da je bila prvakinja svoje zemlje. Trčala je i dalje svako jutro pre posla. To je bio deo njene svakodnevne dugogodišnje rutine. Njen problem (ranica na grliću materice) je bio i u kastriranju žene u sebi. Bila je veoma „jang“- muške konstitucije. Posavetovala sam je da prestane sa trčanjem. To je muški, „jang“ način oslobađanja od stresa.
Muški pristup životu je odbacivanje, ženski prihvatanje.
To se danas zaboravilo. Žena koja probleme rešava odbacivanjem, mora da se razboli u segmentu svoje ženstvenosti, jer je ženu u sebi odbacila. Muškarac ima prirodno „energetsko teranja na pokret“ kroz stvaranje miliona ćelija za reprodukciju, svakog dana. Muškarcem, alfa- mužjakom se tradicionalno smatra onaj ko je u stanju da te milione ćelija „odbaci“. Ako do seksa ne dođe, višak energije prazne kroz sport ili fizički rad.
Žene imaju jednom mesečno menstruaciju, preko koje se prirodno bez pokreta čiste od nadošle energije zrele jajne ćelije. Ako žena koristi izbacivanje viška stresa putem pokreta, može ozbiljno da naruši nivo energije brega. Meridijan bubrega i mokraćne bešike je, u tradicionalnoj medicini dalekog istoka, ujedno i meridijan materice i jajnika. Prekomerna ženska aktivnost je često razlog neplodnosti.
Posle tri meseca intenzivnog rada na sebi, Verini hormoni su se potpuno regulisali. Lekovi joj nisu više trebali. Medicinske analize su to i potvrdile. Nakon jpš mesec dana i ranica na grliću materice je nestala.
Kao pretstavnik, svoje firme, na radničkim sportskim igrama, osvojila je prvo mestu bez ikakvih sportskih priprema. Bilo je fascinantno da je otrčala svoje najbolje vreme, koje je imala kao državni prvak sa 18. godina.
