(Nastavak prethodnog teksta „Kako sa povređenom dušom?„)
U prethodnom tekstu sam napisala da je nekada jako važno baviti se svojom patnjom, sa nivoa intelektualnog tela. To sam posebno uočila da pomaže ljudima visokog obrazovanja ili prirodnim skepticima, koji sve vole da provere ili razumeju. U tu grupu ljudi prirodno spadaju i ljudi koji su kao mali povređivani, pa je njihova opreznost na mnogo većem nivou.
Bezbroj puta sam sebi postavila pitanje o 100 % mojoj odgovornosti.
Zadnjih desetak godina širim svoju dušu za sve mogućnosti, ali su mi dva pitanja ostala duboko bez odgovora:
Kako, zašto i kada mi u svoj život privlačimo lopove, ubice, siledžije, prevarante…?
Ako deca već sama biraju roditelje pre rođenja, zašto neki izaberu siledžiju, ubicu, manipulatora, zlostavljača za oca ili majku?
Odgovor mnogo dublji i moćniji je stigao preko jednog teksta o 7 ogledala starih Esena. Evo zašto nam ljudi dolaze u život:
- Ljudi nam dolaze u život sa osobinama koje su slične našim. To većina ljudi zna pa se kaže: „Što zračiš, to privlačiš“. Preko takvih ljudi mi svoj svet lakše razumemo. Zajedno smo jači.
- Ljudi nam dolaze u život sa osobinama koje najviše osuđujemo, ponekad čak i preziremo. Putem tog iskustva mi učimo da širimo svoju svest i razumevanje, jer nam te osobe često dođu na mesto partnera, deteta ili partnerovih roditelja, sestre, brata. Ako nam se to dogodilo, mi smo onda na karmičkom putu učenja da to prihvatimo, oprostimo i razumemo. To je jedini put kojim ćemo sačuvati ljubav u svom srcu. Znate onu Hristovu: „Ne sudi, da ti ne bi bilo suđeno.“
- Ljudi dolaze u naš život da bi nas toliko očarali, da nam se čini da smo se zaljubili. Ta magnetičnost nije ljubav, sem u Holivudu. To su duše koje nas potsećaju na tri pitanja koja tada treba da postavimo sebi:
Šta je to što mi ova duša donosi, a ja sam davno zaboravio, neko mi je oduzeo ili sam zapostavio u svojoj duši?
Ulazak u bilo koji dublji kontakt ili vezu sa tim dušama, često nas vodi u duboko razočarenje, koje je produkt očaranosti. Te ljude je lepo susresti na svom putu i odmah posle toga intenzivno raditi na dobijenim uvidima. Vratiti delove sebe. Ne čekati da nas neko drugu upotpunjuje, ili pravi srećnim. Svoju zvezdu sreće, čovek uvek treba da čuva uzase. Što bi naš narod rekao: „Nema meni, do mene jednoga!“
- Ljudi nam dolaze u život da bi nam pokazali važnost naših borbi za ono što nam je u životu bitno, ako se pojavljuju u vidu ovisnika (narkomani, alkoholičari, kockari…). Oni svojim životom pokazuju da su nekada davno imali nešto vredno (snove, talente, ciljeve, želje), koje su napustili posle prvih neuspeha ili su ih podredili svojoj konfornoj zoni. Nisu se dovoljno borili za sebe. Sada gube sve, pa i živote svojih najbližih.
- Ljudi koji su nam podarili život na ovoj planeti, naši roditelji, su za nas onakvi kakvo je naše shvatanje o Bogu bilo u trenutku smrti predhodne reinkarnacije. Znači, da su iluzije naše duše o Bogu takve bile, da nam se sada, u ovom životu, moraju do kraja raspršiti kroz shvatanje i prihvatanje naših roditelja. Zato se toliko danas insistira na radu na roditeljskim figurama.
- Ljudi dolaze u naš život da bi nam priredili tzv. tamno stanje duše, kada smo za to spremni. Nekim dušama se dešava da upadnu u veoma teška životne okolnosti i to ne svojom voljom. Često je to propraćeno samoćom i velikom patnjom, bez materijalnih i bilo kakvih drugih mogućnosti. Duša ima utisak da su je svi, pa i dragi Bog napustio. To napuštanje se dešava u stranoj zemlji, zatvoru, bolnici. Ako prežive, takvo duboko i teško iskustvo, te duše postaju duhovni učitelji i svetlost na kraju tunela mnogima. Zato se kaže da Bog ne da nikome ono što nije u stanju da podnese.
- Ljudi dolaze u naš život da se sa njima ne bi poredili. Naš put je samo naš.
Porediti se možemo samo sa sobom od juče. Najveći greh pravimo sebi, svom partneru ili svojoj deci ako ih poredimo sa drugima. Svaka duša je jedinstven oblik Boga.
