,,Зажмури, па на сопственом платну, у глави помешај сиву и златну…“
Каже Бајага у једној својој песми, и делимично даје одговор на питање које јако често добијам, а оно гласи: ,,Како медитирати?“
Људи медитирају свакодневно, а да тога нису ни свесни. Када се преморени вратимо кући са посла, седнемо у нашу омиљену фотељу и вртимо телевизијске канале. У том тренутку чистимо своју свест и подсвест од масе непотребних дневних догађаја. И то је врста медитације.
Седење на обали мора или реке, и гледање како вода протиче или таласи мрешкају површину воде, такође је медитација. Гледање у зеленило, читање књиге, писање, кување, цртање, сликање, плевљење баште… све је то медитација.
Каква је разлика између горе наведених видова медитирања и техника које тако дубоко померају свест, до те мере да смо у стању да се исцелимо, пронађемо одличну пословну прилику, положимо испит који смо дуго полагали, нађемо партнера свог живота, решимо стамбени проблем који нас дуго мучи, почнемо да зарађујемо довољно и са лакоћом…?
Прве су несвесне, без јасног циља, самим тим и без праве добити. То су начини опуштања и чишћења накупљеног стреса, вишка информација и емоција. Нешто слично нам се дешава и у сну.
Друге су јасно дефинисане, циљане и вођене као да се изводи операција. Данас су те технике тако усавршене, нежне и питке да их са лакоћом изводе деца и одрасли.
Када нам је медитација потребна?
Када се суочимо са одређеним проблемом – изазовом у стварном животу, кога из реалног нивоа свести нисмо у стању да решимо.
Како знамо да нешто нисмо у стању да решимо сами?
Ми смо се трудили да нађемо излаз из ситуације али не успевамо, и имамо осећај да се вртимо у ,,зачараном“ кругу. Ситуација се понавља. Ситуација подсећа на електрон који се упорно креће по једној орбити. Да би прешао на други ниво, потребан је један мали фотон светлости. За човека, тај мали фотон светлости је увид.
Увид никада није на истом нивоу на коме је и проблем. До решења се долази издизањем на виши ниво свести – постојања. Како? Медитацијом.
“Ко на брду ак и мало стоји, више види но онај под брдом.“ (П. П. Његош)
Да ли можемо сами?
Можемо, али када технику медитације научимо од стручног лица. Као и за све у животу потребно је знање и алати.
Решавајући своје тренутне проблеме – изазове, медитацијом, уз помоћ и вођство, ми се учимо како сутра да сами себи помогнемо, што је крајњи циљ.
Зашто нам је подршка у почетку потребна?
Да би савладали технику и све време у медитацији остали у контакту. Јер ум често лети са теме на тему, што се у медитацији зове мајмунски ум.
Циљ медитације је:
- чишћење накупљеног емоционалног и информационог отпада – опуштање ума
- релаксација и опуштање тела
- раскидање болесних и токсичних веза – чишћење и сређивање својих породичних, пријатељских, пословних, социјалних и емоционалних комуникација тзв. хоризонтала
- раскидање са болесним и токсичним деловима своје душе, емоцијама, стресовима, страстима, зависностима, пороцима тзв. вертикла
- грађење неких нових ,,светова“ – паралелне реалности
- медитација штити и чува енергетско поље нас самих, наше породице, имовине, посла…
Медитације су део света маште и креативности, и ево једног могућег предлога како медитирати:
Ако сте под великим стресом и напетошћу, лезите у кревет и пар пута дубоко удахните и издахните. Корисно је ову медитацију радити пре спавања. Замишљајте да лежите на леђима на пешчаној обали, са главом окренутом према мору, тако да вам мали, најнежнији таласићи благо милују теме главе, пролазе кроз песак и додирују врат, цела леђа, крста, седални део, задњи део бутина, листове и пете. Таласић се повлачи ка мору, нежно додирујући ноге, крста, леђа, потиљак, косу, односећи са собом све што је тешко, стресно и напорно. Сваки нови таласић доноси мир, лакоћу, стабилност и радост у наш свет, и односи оно што није за наше највеће добро.
Ако уз ову медитацију заспите, значи да сте се лепо опустили.
Уживајте!
