Anima u nama
Kao apsolventa geologije, tata i mama geolozi, su me poveli u rudnik soli, na dubinu od 700 m ispod zemlje. Tu vlada potpuni mrak.Temperatura prelazi 40 stepeni celzijusovih. Količina soli u vazduhu je takva da te peku sve sluznice. Male električne mašine nečujno tovare rudu u vagone pod reflektorima sopstvenih akumulatora. Ako kreneš malo dalje, u potpunom si mraku i tišini. Kao na nekoj drugoj planeti.Tata se zavlačio u nepodgrađeni deo izminiranog rudnika da bi uzeo podatke. Uz mešavinu adrenalina i strah sam pomislila: „Mi smo u utrobi majke Zemlje. Svakog trenutka može da nas proguta!“. Veličanstvena, zlokobna i ujedno podatna.Taj rudnik je ljudima davao rudu soli. Izvor minerala tako neophodan za život. Ženski princip. Granica. Život-smrt.
„Majka je ta koja daje život ali ga i uzima.“ Erik From
To je ogromna moć. Kao da se današnji Čovek uplašio te moći. Muškarci je primitivno zloupotrebljavaju jer ju je žena odbacila. Ne svojom voljom, već silom. Iz toga se rađa niz evolucionih degradacija ljutske rase. Možda je Čovek na tom polju najviše oštetio sebe.
Vinčanska kultura 7000 godina stara , na domak Beograda, govori o jednom drugom odnosu prema ženi. Nije bio matrijarhat, ali se žena poštovala i volela. Ta civilizacija nije znala za rat. Stari Kinezi jasno definišu ženski princip kao Jin energiju: mir, stabilnost, ne pokret, prazno, horizontalno, sporo, jednolično, lako, tamno, veće, krhko, lomljivo, meko, blago, nežno, pomirljivo, prihvatajuće, umirujuće, opraštajuće … Ovaj princip, na planeti Zemlji, isčezava. Pošto je žena mir, ja obično u radu sa ženama kažem, da je veoma važno da žena miruje dušom i telom. Moja drugarica i ja se šalimo na taj račun, i kada jedna drugu pozivamo na kafu kažemo: “Dođi ništa ćemo!“
Don Huan je govorio da majstori rade iz male snage, to je ženski princip.
U tradiciji mnogih naroda se taj ne pokret veštački zaustavljao, stavljanjem stopala u kalup (Kina), povlačenjem žene iz javnog života (Arabija), do današnjeg dana kada se modom ženi nameće uska suknja i visoka štikla. U pesmi Gorana Bregovića stoji:“Ti si zadnji romantik na ovom svetu, što se sporo kreće i čeka raj.“
Ako ne svaki dan, žena bi bar prvog dana menstruacije, kada se celo telo priprema za čišćenje, trebala da bude u fazi opuštanja. Dok podržava mater-icu u sebi, njena bi cela duša trebala da bude u miru i spokoju. To je slika ušuškane žene u izobilju. Ja to zovem „Fata na minderlucima u svili i kadifi.“
Današnji život je obeležen velikom brzinom kretanja ljudi i informacija.
Studija sa Harvarda govori da bi čovek od pre dvesta godina umro od količine informacija kojom je izložen savremeni homosapijens u jednom jedinom danu.
Tu nema mesta za ženu.
Ispričaću vam tri priče o ženskom principu:
Jednoga jutra muž i ja smo se zatekli u kolima, na parkingu prometne ulice u centru Beča. Došli smo na ugovoreni sastanak, pola sata ranije i odlučili da vreme provedemo u kolima. Posmatrali smo buđenje Beča. Žene, muškarci, mladi i stari, svi su se užurbano kretali. Pogureni, sa isturenim glavama ka napred, stisnutih ramena i zgrčenih šaka. Tamne torbe, crne pantalone, sakoi, bele košulje, ravna obuća i poneka poslovna ravna suknja.
Odjednom, dvoje po dvoje dece, držeći se za rućice, idu u koloni. Svi crni, kovrdžavi, jedno drugom do uveta. Iza njih se „valja“ prekrasna crnkinja širokih bokova, velikih grudi, sva obla, meka i topla. Obučena u autohtonu šarenu nošnju sa čalmom na glavi. Polako gura još dve bebe u kolicima, uzdignute glave, ponosna. Prvo sam pomislila da je vrtić ili škola. Zatim, vidimo da je to porodica. Razrogačenih očiju počinjemo da ih brojimo.
Devet! U tom trenutku majka koja nas je kraičkom oka osmotrila okreće se prema nama, radosnog osmeha i raširenih ruku kaže:“Ales mine.“Sva su moja! Poželela sam da i ja budem njeno dete. ☺
Druga duboka spoznaja‚ ženskog principa mi se desila u meditaciji, kada sam išla da pronađem tu majku, mokoš, mater. Tragom moje majke, tvoje bake, moje bake, tvoje prabake i niza ženskih energija, polako sam utonula u neku tminu. Odjednom mi se pojavljuje mala koliba od blata sa slamnatim krovom. Otvaram vrata i ulazim u nju. U levom čošku je ognjište. Na njemu se u kotliću kuva kaša. Miris hrane ukusne i tople se širi prostorijom. Jedna stara žena sedi kraj ognjišta i s’ vremena na vreme meša jelo. Ona je okrugla (sfera) njeni pokreti su minimalni. Širi ruke, smeje se i kaže: “Dobro mi došla radosti moja!“ U sledećem trenutku stojim iza nje u mraku kolibe i gledam kako ona prima sve potomke istim pozdravom. Tu se smenjuju razni likovi, od trgovca, lopova, kurve, vojnika, bludnog sina, dobrog čoveka…Svi oblici ljudskog bitisanja.
Dobro mi došli radosti moje!
Najdublji uvid sam dobila kroz simboliku majke Božje kojoj ljudi ubijaju sina, a ona i dalje moli Boga za nas. Koliko je njeno srce?
Postoji narodna priča kako je Sveti Petar pozvao Boga da mu pomogne, jer se u raju „muvaju“ neki nepoznati ljudi koje on nije primio kroz vrata. Odluče on i Bog da naprave zasedu tokom noći. U jednom trenutku, ugledaju majku Božiju kako spušta zlatne merdevine iz raja i pomaže ljudima da se popnu. Oni je presretnu i Sv. Petar je ljutito pita: “Šta to radiš?“ Majka Božja mu odgovori: “Pomažem nesretnim ljudima, ja sam na Zemlji živela i znam kako je teško.“
Kada god ni jedna molitva ne pomaže, molite se majci Božjoj za mir i spasenje duše. Ona uvek hoće.Ko se bavi Hrišćanskim opitom može da proba da se moli uz pomoć akatista Majci Božjoj. Moćne molitve koje počinju 12 puta sa: “Raduj se…“
Posvećeno mojoj ćerki Ani.
