Део оштећења имуног система долази од начина живота, и то се зове енергетика или виталност. То је оно што сваки појединац свакодневно нарушава или гради у свом животу, и на шта можемо утицати:
- Начином исхране
- Вежбама
- Количином сна
- Односом према животу
- Откривањем онога шта нас чини срећним
- Откривањем ствари у којима уживамо
- Тиме колико смо способни да у свему видимо нешто позитивно, креативно и надахњујуће
- Откривањем онога што нас радује
- Налажењем унутрашњег задовољства, без чекања да нас неко споља учини срећним
Јер оно на шта мислимо, емотивно проживљавамо и на шта се фокусирамо у сваком тренутку креира нашу свакодневицу. Ту долазе до изражаја програми и матрице које смо од предака наследили (колективно и породично несвесно), тзв. родитељске траке. Многе наше немоћи и очекивања од других тзв. траке детета. Највећи потенцијал за рад и надградњу личности се крије баш ту.
Научно је доказано да оно чему придајемо значај тзв. енаргетика, има дубок утицај на нашу генетику. Наша витална енергија утиче на нашу есенцијалну енергију.
Генетика јесте наследна, али није Демоклов мач којим смо осуђени на доживотно трпљење. Она нас само упозорава да су нам неки органи или системи органа осетљивији од других, и да би као одрасли то морали уважити, и тиме се кроз живот свакодневно бавити.
Хипократ је рекао да је болест низ малих ситних грехова које смо учинили према природи, па би се аналогијом могло рећи да је повратак здрављу низ малих ситних добрих дела које ћемо учинити за себе у складу са природом.
